• **1 Gy = 100 rad** (apsorbovana doza, lako za zapamtiti)
• **1 Sv = 100 rem** (ekvivalentna doza, isti obrazac)
• **1 Ci = 37 GBq** (aktivnost, tačno po definiciji)
• **Za rendgenske zrake: 1 Gy = 1 Sv** (Q faktor = 1)
• **Za alfa čestice: 1 Gy = 20 Sv** (Q faktor = 20, 20× više oštećuje)
• **Rendgen grudnog koša ≈ 0.1 mSv** (zapamtite ovu referentnu vrednost)
• **Godišnja pozadina ≈ 2.4 mSv** (globalni prosek)

• **Apsorbovana doza (Gy, rad):** Deponovana fizička energija, bez biologije
• **Ekvivalentna doza (Sv, rem):** Biološko oštećenje, uključuje Q faktor
• **Aktivnost (Bq, Ci):** Stopa radioaktivnog raspada, ne ekspozicija
• **Ekspozicija (R):** Stara jedinica, samo za rendgenske zrake u vazduhu, retko se koristi
• **Nikada ne konvertujte između kategorija** bez fizikalnih proračuna

• **Rendgenski i gama zraci:** Q = 1 (dakle 1 Gy = 1 Sv)
• **Beta čestice:** Q = 1 (elektroni)
• **Neutroni:** Q = 5-20 (ovisno o energiji)
• **Alfa čestice:** Q = 20 (najviše oštećuju po Gy)
• **Teški joni:** Q = 20

• **Nikada ne pretpostavljajte da je Gy = Sv** bez poznavanja vrste zračenja (istina samo za rendgenske/gama zrake)
• **Ne možete konvertovati Bq u Gy** bez podataka o izotopu, energiji, geometriji, vremenu i masi
• **Rentgen SAMO za X/gama u vazduhu** — ne radi za tkivo, alfa, beta, neutrone
• **Ne mešajte rad (doza) sa rad (jedinica ugla)** — potpuno različito!
• **Aktivnost (Bq) ≠ Doza (Gy/Sv)** — visoka aktivnost ne znači visoku dozu bez geometrije
• **1 mSv ≠ 1 mGy** osim ako je Q=1 (za rendgenske zrake da, za neutrone/alfa NE)

Energija deponovana u materiji

Јединице: Grej (Gy), rad, J/kg

Količina energije zračenja apsorbovana po kilogramu tkiva. Čisto fizikalna—ne uzima u obzir biološke efekte.

Пример: Rendgen grudnog koša: 0.001 Gy (1 mGy) | CT skeniranje: 0.01 Gy (10 mGy) | Smrtonosna doza: 4-5 Gy

• 1 Gy = 100 rad
• 1 mGy = 100 mrad
• 1 Gy = 1 J/kg

Biološki efekat na tkivo

Јединице: Sivert (Sv), rem

Biološki efekat zračenja, uzimajući u obzir različita oštećenja od alfa, beta, gama i neutronskih vrsta zračenja.

Пример: Godišnja pozadina: 2.4 mSv | Rendgen grudnog koša: 0.1 mSv | Profesionalni limit: 20 mSv/godišnje | Smrtonosna doza: 4-5 Sv

• 1 Sv = 100 rem
• Za rendgenske zrake: 1 Gy = 1 Sv
• Za alfa čestice: 1 Gy = 20 Sv

Stopa raspada radioaktivnog materijala

Јединице: Bekerel (Bq), Kiri (Ci)

Broj radioaktivnih atoma koji se raspadaju u sekundi. Govori vam koliko je materijal 'radioaktivan', a NE koliko zračenja primate.

Пример: Ljudsko telo: 4,000 Bq | Banana: 15 Bq | Tracer za PET skeniranje: 400 MBq | Detektor dima: 37 kBq

• 1 Ci = 37 GBq
• 1 mCi = 37 MBq
• 1 µCi = 37 kBq

Jonizacija u vazduhu (samo rendgenski/gama zraci)

Јединице: Rentgen (R), C/kg

Količina jonizacije proizvedena u vazduhu rendgenskim ili gama zracima. Starije merenje, retko se koristi danas.

Пример: Rendgen grudnog koša: 0.4 mR | Stomatološki rendgen: 0.1-0.3 mR

• 1 R = 0.000258 C/kg
• 1 R ≈ 0.01 Sv (gruba aproksimacija)

Rendgenski zraci

Radeći kasno, Röntgen je primetio da fluorescentni ekran svetli preko sobe iako je njegova katodna cev bila pokrivena. Prvi rendgenski snimak: ruka njegove supruge sa vidljivim kostima i venčanim prstenom. Uzviknula je: 'Videla sam svoju smrt!' Osvojio je prvu Nobelovu nagradu za fiziku (1901).

Revolucionirao je medicinu preko noći. Do 1896. godine, lekari širom sveta su koristili rendgenske zrake za lociranje metaka i nameštanje slomljenih kostiju.

Radioaktivnost

Ostavio je uranijumove soli na umotanoj fotografskoj ploči u ladici. Nekoliko dana kasnije, ploča je bila zamagljena—uran je spontano emitovao zračenje! Podelio je Nobelovu nagradu 1903. sa Curiejevima. Slučajno se opekao noseći radioaktivne materijale u džepu prsluka.

Dokazao je da atomi nisu nedeljivi—mogli su se spontano raspadati.

Polonijum i Radijum

Prerađivali su tone uranove rude ručno u hladnoj pariškoj šupi. Otkrili su polonijum (nazvan po Poljskoj) i radijum (svetli plavo u mraku). Držali su bočicu radijuma pored kreveta 'jer izgleda tako lepo noću'. Marie je osvojila Nobelove nagrade za fiziku I hemiju—jedina osoba koja je osvojila nagradu u dve nauke.

Radijum je postao osnova za ranu terapiju raka. Marie je umrla 1934. od aplastične anemije uzrokovane zračenjem. Njene beležnice su još uvek previše radioaktivne da bi se mogle dirati—čuvaju se u olovom obloženim kutijama.

Alfa i Beta zračenje

Otkrio je da zračenje dolazi u vrstama s različitim prodornim sposobnostima: alfa (zaustavlja ga papir), beta (prodire dalje), gama (otkrio ga je Villard 1900.). Osvojio je Nobelovu nagradu za hemiju 1908.

Postavio je temelje za razumevanje nuklearne strukture i modernog koncepta ekvivalentne doze (Sivert).

Minimizirajte vreme izlaganja

Radite brzo u blizini izvora zračenja. Smanjite vreme na pola = smanjite dozu na pola.

Maksimizirajte udaljenost od izvora

Zračenje sledi zakon inverznog kvadrata: udvostručite udaljenost = ¼ doze. Odmaknite se!

Koristite odgovarajuće barijere

Olovo za rendgenske/gama zrake, plastika za beta, papir za alfa. Beton za neutrone.

Пресуда: NETAČNO

Stalno ste izloženi prirodnom pozadinskom zračenju (~2.4 mSv/godišnje) bez štete. Niske doze iz medicinskog snimanja nose male rizike, obično opravdane dijagnostičkom koristi.

Пресуда: NETAČNO

Prosečna doza od života u blizini nuklearne elektrane: <0.01 mSv/godišnje. Dobijate 100× više zračenja od prirodne pozadine. Termoelektrane na ugalj emituju više zračenja (od uranijuma u uglju)!

Пресуда: NETAČNO

Aerodromski skeneri sa povratnim rasipanjem: <0.0001 mSv po skeniranju. Trebalo bi vam 10,000 skeniranja da biste dobili dozu jednaku jednom rendgenskom snimku grudnog koša. Sam let daje 40× više zračenja.

Пресуда: PREUVELIČANO

Jedan dijagnostički rendgenski snimak: <5 mSv, obično <1 mSv. Rizik od oštećenja fetusa počinje iznad 100 mSv. Ipak, obavestite lekara ako ste trudni—oni će zaštititi abdomen ili koristiti alternative.

Пресуда: OPASNO POJEDNOSTAVLJIVANJE

Istina samo za rendgenske i gama zrake (Q=1). Za neutrone (Q=5-20) ili alfa čestice (Q=20), morate pomnožiti sa Q faktorom. Nikada ne pretpostavljajte da je Q=1 bez poznavanja vrste zračenja!

Пресуда: TAČNO ALI ZANEMARLJIVO

Tačno je da su izotopi otkriveni globalno, ali su doze izvan zona isključenja bile male. Većina sveta je primila <0.001 mSv. Prirodna pozadina je 1000× veća.

Samo ako znate vrstu zračenja. Za rendgenske i gama zrake: 1 Gy = 1 Sv (Q=1). Za alfa čestice: 1 Gy = 20 Sv (Q=20). Za neutrone: 1 Gy = 5-20 Sv (ovisno o energiji). Nikada ne pretpostavljajte da je Q=1 bez provere.

Ne, ne direktno. Bekerel meri stopu radioaktivnog raspada (aktivnost), dok Grej/Sivert meri apsorbovanu dozu. Konverzija zahteva: vrstu izotopa, energiju raspada, geometriju izvora, zaštitu, vreme izlaganja i masu tkiva. To je kompleksan fizikalni proračun.

Zato što efekti zračenja ovise o više faktora: (1) Energija deponovana u tkivu (Grej), (2) Biološko oštećenje od različitih vrsta zračenja (Sivert), (3) Koliko je izvor radioaktivan (Bekerel), (4) Istorijsko merenje jonizacije vazduha (Rentgen). Svaka služi različitoj svrsi.

Ne. Prosečno godišnje pozadinsko zračenje je 2.4 mSv globalno. Rendgen grudnog koša je 0.1 mSv. Profesionalni limiti su 20 mSv/godina (prosečno). Akutna radijacijska bolest počinje oko 1,000 mSv (1 Sv). Pojedinačne mSv ekspozicije iz medicinskog snimanja nose male rizike od raka, obično opravdane dijagnostičkom koristi.

CT skeniranja uključuju veće doze (2-20 mSv) ali su spasonosna za traumu, moždani udar, dijagnozu raka. Sledite ALARA princip: osigurajte da je skeniranje medicinski opravdano, pitajte o alternativama (ultrazvuk, MRI), izbegavajte duple skenove. Koristi obično daleko nadmašuju mali rizik od raka.

Rad meri apsorbovanu dozu (fizičku energiju). Rem meri ekvivalentnu dozu (biološki efekat). Za rendgenske zrake: 1 rad = 1 rem. Za alfa čestice: 1 rad = 20 rem. Rem uzima u obzir činjenicu da alfa čestice uzrokuju 20× više biološkog oštećenja po jedinici energije nego rendgenski zraci.

Njene beležnice, laboratorijska oprema i nameštaj su kontaminirani radijem-226 (poluživot 1,600 godina). Nakon 90 godina, još uvek su visoko radioaktivni i pohranjeni u olovom obloženim kutijama. Za pristup je potrebna zaštitna oprema i dozimetrija. Ostaće radioaktivni hiljadama godina.

Ne. Prosečna doza od života u blizini nuklearne elektrane: <0.01 mSv/godina (mereno monitorima). Prirodno pozadinsko zračenje je 100-200× veće (2.4 mSv/godina). Termoelektrane na ugalj emituju više zračenja zbog uranijuma/torija u pepelu uglja. Moderne nuklearne elektrane imaju višestruke zaštitne barijere.